Orvela su nadzirali dok je pisao „1984“

Najčuvenija dela Džordža Orvela su satirično politička basna Životinjska farma i roman, antiutopija, 1984 . Uvidevši Staljinove užase, nekadašnji levičar, anarhista u alegorijskoj priči Životinjska farma postavlja pitanje: ako revolucija i uspe, ako dođe do prevrata da li je moguće izbeći diktaturu koja se onda uspostavlja i koja je gora od one zbog koje je do revolucije došlo.

U 1984 Orvel kroz priču o Vinstonu Smitu govori o totalitarnom mehanizmu državnog aparata koji se sastoji od Ministarstva istine, koje se bavi propagiranjem laži u svim sferama od svakodnevnih informacija do književnosti i to prepravljanjem svih knjiga, dokumenata i zapisa iz prošlosti, stvaranjem novogovora koji je kao i sve što rade zaposleni u tri hiljade prostorija u funkciji vlasti, a samim tim i strogim nadzorom Velikog brata.

Tu je i Ministarstvo mira u čijoj nadležnosti je rat koji neprestano traje , čas protiv Evroazije, čas protiv Istazije. Mnogi su Orvelovu antiutopiju 1984 tumačili kao političko proročanstvo, naročito posle Staljinove , Ruzveltove i Čerčilove podele u Postdamu i Teheranu na „interesne sfere“, koje se obistinilo posle završetka Drugog svetskog rata i dovele do nastavka ,„Hladnog rata“.

Džordž Orvel je govorio da je „demokratski socijalista“ .
Smrtna kazna u Okeaniji se nije tako zvala, već u skladu sa novogovorom , isparenje. Nije bilo suđenja, u najvećem broju slučajeva, nije bilo izveštaja o hapšenju, ljudi su jednostavno nestajali, kao i svaki trag da su postojali: brisani su sa svih evidencija, svaki pisani trag da su nešto učinili nestajao je (najveći zločin je bio misliti, upražnjavati seks više od propisanog, a i za to je postajala seksualna policija, krajnji cilj je bio ukinuti ga). Naravno sve se nadziralo pomoću teleekrana, tehnološki najznačajnijeg sredstva strahovlade, koje ukida bilo koji oblik privatnosti. Vinston Smit radi u odeljenju za prepravljanje dokumenata i suočava se sa brisanjem, tačnije „isparenjima“ nekih ljudi, ali i sa košmarnim sećanjem na oca koji je „isparen“  kao i njegova majka i sestra.
U političkim alegorijama Orvelove 1984 lako se prepoznaju sve odlike sistema u Sovjetskom Savezu, Staljina kao Velikog Brata , sa crnim brkovima i kosom, stalno „prepravljanje istorije“ ,poput poznate fotografije Lenjina sa koje je veštim retuširanjem uklonjen Trocki, koji se u Orvelovom romanu zove Emanuel Goldštajn. Svakodnevno se održava običaj „Dva minuta mržnje“ prema „izdajici“ revolucije koji je pobegao. Vinston Smit živi u zemlji „prosperiteta“, u stalnoj oskudici i nestašici, smanjivanju sledovanja, zemlji Partije i prola, obespravljenog naroda. Jedini cilj je da se nametne totalna poslušnost državnoj volji i postigne apsulutno jedinstveno mišljenje o svemu, a to se postiže oduzimanjem moći nad materijalnim, i ubeđivanjem da gola osećanja ništa ne vrede…
 Iako mnogi Životinjsku farmu i 1984 Džordža Orvela čitaju prevashodno u političkom ključu, ondašnjem , a i potonjem , sam Orvel je politiku smatrao „prisilom i podvalom“, a 1946, godine je napisao: „Ono što sam najviše želeo u poslednjih deset godina je da preobrazim političko pitanje u umetnost. “ Poznate parole iz 1984 : RAT JE MIR, SLOBODA JE ROPSTVO, NEZNANJE JE MOĆ kao i izneverena pravila koja su usvojile životinje u Životinjskoj farmi,(„Sve životinje su jednake, samo su neke jednakije“) nisu ništa manje aktelne ni danas, a ni manje primenjive, a govore  o ljudima svih vremena.
Koliko god su se Orvelove slutnje ostvarile, koliko god bile sumorne sve knjige koje je napisao, one su izraz njegovog nepristajanja koje prepoznajemo u njegovim esejima u kojima je zapisana i prometejska rečenica: „Reći prihvatam, u vreme kao što je naše znači reći prihvatam koncentracione logore, gumene pendreke, maske, podmornice, uhode, provokatore, cenzuru štampe, tajne zatvore, ubistva…

Evo ide svećar da zapali sveće,

evo ide dželat da ti glavu seče!

U Orvelovoj 1984 ovo je stih koji se ponavlja nekoliko puta, u raznim situacijama u kojima se nalazio pobunjeni Vinston Smit, iako u samoj knjizi sem raznih represivnih organizacija , poput Omladnske lige protiv seksa, kojoj je pripadala i Džulija, Smitova zabranjena ljubav, smrtna kazna i dželat su prisutni u sećanjima, ali i u životu glavnog junaka. On svestan da ona sledi kao posledica bilo kog drugačijeg od nametnutog oblika ponašanja i mišljenja („ Ako priznam, streljaće me, ako odbijem da priznam, opet će me streljati! Kaže on na jednom mestu knjige ) koje se ne podudara sa pravilima Partije i pokoravanja Velikom Bratu. Između ostalih obaveza u Okeaniji je obavezno gledanje vešanja zarobljenika, a tome deca vrlo rado prisustvuju na radost svojih roditelja, što doznajemo od Smitovog suseda koga je sedmogodišnja kćer potkazala zbog buncanja u snu, i on to Smitu vrlo ponosno saopštava. Tek na kraju knjige kada se Smit nađe u sobi 101 saznaje šta je to „isparenje“ . Jer, Ministarstvo ljubavi pažljivo i pomno posmatra uz pomoć teleektana svakoga, zna šta u snu govori, svakog trenutka analizira izraze lica, gestove, pokrete, čak i deca su doušnici, prijavljuju svoje roditelje, i pre nego što budu uništeni, „ispareni“ podvrgnuti su ispitivanju i mučenju u zatvoru, dok ne izbrišu neodgovarajuća uverenja, razmišljanja, osećanja. Nedozvoljeni su brakovi iz ljubavi, da ta vrsta privrženosti ne bi ugrozila lojalnost prema Partiji i Velikom Bratu. Zakona više nije bilo, jer „ništa nije bilo protivzakonito“. To je društvo u kome Vinston Smit luta u svom životu, u svojoj trideset drugoj sanja tragediju majčine smrti, a to je vreme u kome je nastala Okeanija, vreme kada je privatnog života još bilo, „kada je bilo ljubavi i prijateljstva“ i u svom tajnom dnevniku koji piše u jednom jedinom uglu iz koga se to ne vidi sa teleekrana. Vinston Smit radi u Ministarstvu istine na uništavanju prošlosti, jer onaj „ko poseduje prošlost poseduje i budućnost“, ali istovremeno u privatnom životu pokušava da vrati „dostojanstvo osećanja“, stalno posećuje stanirarnicu jednog „prola“ i zbog tog raskoraka u sebi, tajne ljubavne veze sa Džulijom naći će se pred O’ Brajanom , velikim inkvizitorom, koji će odlučivati o njegovom životu, iako sam Vinston Smit zna da je osuđen na smrt odmah na početku priče. U trenutaku kada on i Džulija budu otkriveni u svom tajnom skrovištu , čuće Vinston „tanak i odnegovan „ glas koji će ponoviti :

 Evo ide svećar da ti pali sveće,

evo ide dželat da ti glavu seče!

Ekranizacije dela Džordža Orvela

Po Orvelovoj knjizi Kataloniji u čast snimljen je film o Orvelu i njegovom prijateljstvu sa Džordžom Kapom, harizmatičnim anarhistom, učesnikom Španskog građanskog rata. Reditelj je bio Hju Hadson, a igrali su: Kolin Firt i Kevin Spejsi.

Dela Džordža Orvela su često ekranizovana, počev od Životinjske farme koja je ekranizovana čak pet puta, 1984 dva puta, a i Veseli rat i Udahnuti vazduh po jedanput.

Najpoznatija verzija 1984 je snimljena 1984. godine. Reditelj je Mihel Redford, glavne uloge igraju Džon Hurt i Ričard Barton. 

Izvor:

http://www.smrtnakazna.rs/sr-latn-rs/teme/smrtnakaznauknji%C5%BEevnosti/d%C5%BEord%C5%BEorvel.aspx